самопи́сний – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | самопи́сний | самопи́сна | самопи́сне | самопи́сні |
родовий | самопи́сного | самопи́сної | самопи́сного | самопи́сних |
давальний | самопи́сному | самопи́сній | самопи́сному | самопи́сним |
знахідний | самопи́сний | самопи́сну | самопи́сне | самопи́сні |
орудний | самопи́сним | самопи́сною | самопи́сним | самопи́сними |
місцевий | на/у самопи́сному, самопи́снім | на/у самопи́сній | на/у самопи́сному, самопи́снім | на/у самопи́сних |