>
| експеди́рувати – дієслово недоконаного і доконаного виду | ||
| Інфінітив | експеди́рувати | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | експеди́руймо | |
| 2 особа | експеди́руй | експеди́руйте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | експеди́руватиму | експеди́руватимемо, експеди́руватимем |
| 2 особа | експеди́руватимеш | експеди́руватимете |
| 3 особа | експеди́руватиме | експеди́руватимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ (МАЙБУТНІЙ) ЧАС | ||
| 1 особа | експеди́рую | експеди́руємо, експеди́руєм |
| 2 особа | експеди́руєш | експеди́руєте |
| 3 особа | експеди́рує | експеди́рують |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| експеди́руючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | експеди́рував | експеди́рували |
| жін. р. | експеди́рувала | |
| сер. р. | експеди́рувало | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| експеди́руваний | ||
| Безособова форма | ||
| експеди́рувано | ||
| Дієприслівник | ||
| експеди́рувавши | ||