дерзки́й – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | дерзки́й | дерзка́ | дерзке́ | дерзкі́ |
родовий | дерзко́го | дерзко́ї | дерзко́го | дерзки́х |
давальний | дерзко́му | дерзкі́й | дерзко́му | дерзки́м |
знахідний | дерзки́й, дерзко́го | дерзку́ | дерзке́ | дерзкі́, дерзки́х |
орудний | дерзки́м | дерзко́ю | дерзки́м | дерзки́ми |
місцевий | на/у дерзко́му, дерзкі́м | на/у дерзкі́й | на/у дерзко́му, дерзкі́м | на/у дерзки́х |
[розм.] |