непру́жний – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | непру́жний | непру́жна | непру́жне | непру́жні |
родовий | непру́жного | непру́жної | непру́жного | непру́жних |
давальний | непру́жному | непру́жній | непру́жному | непру́жним |
знахідний | непру́жний, непру́жного | непру́жну | непру́жне | непру́жні, непру́жних |
орудний | непру́жним | непру́жною | непру́жним | непру́жними |
місцевий | на/у непру́жному, непру́жнім | на/у непру́жній | на/у непру́жному, непру́жнім | на/у непру́жних |