панотці́в – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | панотці́в | панотце́ва | панотце́ве | панотце́ві |
родовий | панотце́вого | панотце́вої | панотце́вого | панотце́вих |
давальний | панотце́вому | панотце́вій | панотце́вому | панотце́вим |
знахідний | панотці́в, панотце́вого | панотце́ву | панотце́ве | панотце́ві, панотце́вих |
орудний | панотце́вим | панотце́вою | панотце́вим | панотце́вими |
місцевий | на/у панотце́вому, панотце́вім | на/у панотце́вій | на/у панотце́вому, панотце́вім | на/у панотце́вих |