преціка́вий – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | преціка́вий | преціка́ва | преціка́ве | преціка́ві |
родовий | преціка́вого | преціка́вої | преціка́вого | преціка́вих |
давальний | преціка́вому | преціка́вій | преціка́вому | преціка́вим |
знахідний | преціка́вий, преціка́вого | преціка́ву | преціка́ве | преціка́ві, преціка́вих |
орудний | преціка́вим | преціка́вою | преціка́вим | преціка́вими |
місцевий | на/у преціка́вому, преціка́вім | на/у преціка́вій | на/у преціка́вому, преціка́вім | на/у преціка́вих |
[розм.] |