суму́ючий – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | суму́ючий | суму́юча | суму́юче | суму́ючі |
родовий | суму́ючого | суму́ючої | суму́ючого | суму́ючих |
давальний | суму́ючому | суму́ючій | суму́ючому | суму́ючим |
знахідний | суму́ючий, суму́ючого | суму́ючу | суму́юче | суму́ючі, суму́ючих |
орудний | суму́ючим | суму́ючою | суму́ючим | суму́ючими |
місцевий | на/у суму́ючому, суму́ючім | на/у суму́ючій | на/у суму́ючому, суму́ючім | на/у суму́ючих |
[рідко] |