| уте́рти1 – дієслово доконаного виду | ||
| (витираючи, зняти, видалити щось; зробити сухим; в’їздити, зробити рівним) | ||
| Інфінітив | уте́рти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | утрі́мо, утрі́м | |
| 2 особа | утри́ | утрі́ть |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | утру́ | утремо́, утре́м |
| 2 особа | утре́ш | утрете́ |
| 3 особа | утре́ | утру́ть |
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол.р. | уте́р | уте́рли |
| жін.р. | уте́рла | |
| сер.р. | уте́рло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| уте́ртий | ||
| Безособова форма | ||
| уте́рто | ||
| Дієприслівник | ||
| уте́рши | ||