| синхро́н – іменник чоловічого роду | ||
| відмінок | однина | множина |
| називний | синхро́н | синхро́ни |
| родовий | синхро́ну | синхро́нів |
| давальний | синхро́ну, синхро́нові | синхро́нам |
| знахідний | синхро́н | синхро́ни |
| орудний | синхро́ном | синхро́нами |
| місцевий | на/у синхро́ні | на/у синхро́нах |
| кличний | синхро́не* | синхро́ни* |