пересі́чний – прикметник | ||||
(середній; посередній) | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | пересі́чний | пересі́чна | пересі́чне | пересі́чні |
родовий | пересі́чного | пересі́чної | пересі́чного | пересі́чних |
давальний | пересі́чному | пересі́чній | пересі́чному | пересі́чним |
знахідний | пересі́чний, пересі́чного | пересі́чну | пересі́чне | пересі́чні, пересі́чних |
орудний | пересі́чним | пересі́чною | пересі́чним | пересі́чними |
місцевий | на/у пересі́чному, пересі́чнім | на/у пересі́чній | на/у пересі́чному, пересі́чнім | на/у пересі́чних |