поліно́мний – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | поліно́мний | поліно́мна | поліно́мне | поліно́мні |
родовий | поліно́много | поліно́мної | поліно́много | поліно́мних |
давальний | поліно́мному | поліно́мній | поліно́мному | поліно́мним |
знахідний | поліно́мний | поліно́мну | поліно́мне | поліно́мні |
орудний | поліно́мним | поліно́мною | поліно́мним | поліно́мними |
місцевий | на/у поліно́мному, поліно́мнім | на/у поліно́мній | на/у поліно́мному, поліно́мнім | на/у поліно́мних |