| по́лотий – дієприкметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | по́лотий | по́лота | по́лоте | по́лоті |
| родовий | по́лотого | по́лотої | по́лотого | по́лотих |
| давальний | по́лотому | по́лотій | по́лотому | по́лотим |
| знахідний | по́лотий | по́лоту | по́лоте | по́лоті |
| орудний | по́лотим | по́лотою | по́лотим | по́лотими |
| місцевий | на/у по́лотому, по́лотім | на/у по́лотій | на/у по́лотому, по́лотім | на/у по́лотих |