| попра́тий – дієприкметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | попра́тий | попра́та | попра́те | попра́ті |
| родовий | попра́того | попра́тої | попра́того | попра́тих |
| давальний | попра́тому | попра́тій | попра́тому | попра́тим |
| знахідний | попра́тий | попра́ту | попра́те | попра́ті |
| орудний | попра́тим | попра́тою | попра́тим | попра́тими |
| місцевий | на/у попра́тому, попра́тім | на/у попра́тій | на/у попра́тому, попра́тім | на/у попра́тих |
| [розм.] | ||||