| примру́жити – дієслово доконаного виду | ||
| Інфінітив | примру́жити | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | примру́жмо | |
| 2 особа | примру́ж | примру́жте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | примру́жу | примру́жимо, примру́жим |
| 2 особа | примру́жиш | примру́жите |
| 3 особа | примру́жить | примру́жать |
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол.р. | примру́жив | примру́жили |
| жін.р. | примру́жила | |
| сер.р. | примру́жило | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| примру́жений | ||
| Безособова форма | ||
| примру́жено | ||
| Дієприслівник | ||
| примру́живши | ||