| прире́чений – дієприкметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | прире́чений | прире́чена | прире́чене | прире́чені |
| родовий | прире́ченого | прире́ченої | прире́ченого | прире́чених |
| давальний | прире́ченому | прире́ченій | прире́ченому | прире́ченим |
| знахідний | прире́чений, прире́ченого | прире́чену | прире́чене | прире́чені, прире́чених |
| орудний | прире́ченим | прире́ченою | прире́ченим | прире́ченими |
| місцевий | на/у прире́ченому, прире́ченім | на/у прире́ченій | на/у прире́ченому, прире́ченім | на/у прире́чених |