| присмути́ти – дієслово доконаного виду | ||
| Інфінітив | присмути́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | присмуті́мо, присмуті́м | |
| 2 особа | присмути́ | присмуті́ть |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | присмучу́ | присму́тимо, присму́тим |
| 2 особа | присму́тиш | присму́тите |
| 3 особа | присму́тить | присму́тять |
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол.р. | присмути́в | присмути́ли |
| жін.р. | присмути́ла | |
| сер.р. | присмути́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| присму́чений | ||
| Безособова форма | ||
| присму́чено | ||
| Дієприслівник | ||
| присмути́вши | ||