| | |
| прити́рювати – дієслово недоконаного виду | | |
| | |
| | |
| | |
| Інфінітив | прити́рювати |
| однина | множина |
| Наказовий спосіб |
| 1 особа | | прити́рюймо |
| 2 особа | прити́рюй | прити́рюйте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС |
| 1 особа | прити́рюватиму | прити́рюватимемо, прити́рюватимем |
| 2 особа | прити́рюватимеш | прити́рюватимете |
| 3 особа | прити́рюватиме | прити́рюватимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС |
| 1 особа | прити́рюю | прити́рюємо, прити́рюєм |
| 2 особа | прити́рюєш | прити́рюєте |
| 3 особа | прити́рює | прити́рюють |
| Активний дієприкметник |
|
| Дієприслівник |
| прити́рюючи |
| МИНУЛИЙ ЧАС |
| чол. р. | прити́рював | прити́рювали |
| жін. р. | прити́рювала |
| сер. р. | прити́рювало |
| Активний дієприкметник |
|
| Пасивний дієприкметник |
| прити́рюваний |
| Безособова форма |
| прити́рювано |
| Дієприслівник |
| прити́рювавши |