пуле́мецький – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | пуле́мецький | пуле́мецька | пуле́мецьке | пуле́мецькі |
родовий | пуле́мецького | пуле́мецької | пуле́мецького | пуле́мецьких |
давальний | пуле́мецькому | пуле́мецькій | пуле́мецькому | пуле́мецьким |
знахідний | пуле́мецький, пуле́мецького | пуле́мецьку | пуле́мецьке | пуле́мецькі, пуле́мецьких |
орудний | пуле́мецьким | пуле́мецькою | пуле́мецьким | пуле́мецькими |
місцевий | на/у пуле́мецькому, пуле́мецькім | на/у пуле́мецькій | на/у пуле́мецькому, пуле́мецькім | на/у пуле́мецьких |