пулине́цький – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | пулине́цький | пулине́цька | пулине́цьке | пулине́цькі |
родовий | пулине́цького | пулине́цької | пулине́цького | пулине́цьких |
давальний | пулине́цькому | пулине́цькій | пулине́цькому | пулине́цьким |
знахідний | пулине́цький, пулине́цького | пулине́цьку | пулине́цьке | пулине́цькі, пулине́цьких |
орудний | пулине́цьким | пулине́цькою | пулине́цьким | пулине́цькими |
місцевий | на/у пулине́цькому, пулине́цькім | на/у пулине́цькій | на/у пулине́цькому, пулине́цькім | на/у пулине́цьких |