| гуча́ти – дієслово недоконаного виду | ||
| Інфінітив | гуча́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | гучі́мо, гучі́м | |
| 2 особа | гучи́ | гучі́ть |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | гуча́тиму | гуча́тимемо, гуча́тимем |
| 2 особа | гуча́тимеш | гуча́тимете |
| 3 особа | гуча́тиме | гуча́тимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | гучу́ | гучимо́, гучи́м |
| 2 особа | гучи́ш | гучите́ |
| 3 особа | гучи́ть | гуча́ть |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| гучучи́ | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | гуча́в | гуча́ли |
| жін. р. | гуча́ла | |
| сер. р. | гуча́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| гуча́вши | ||