| | |
| дезавуюва́ти – дієслово недоконаного і доконаного виду | | |
| | |
| | |
| | |
| Інфінітив | дезавуюва́ти |
| однина | множина |
| Наказовий спосіб |
| 1 особа | | дезавую́ймо |
| 2 особа | дезавую́й | дезавую́йте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС |
| 1 особа | дезавуюва́тиму | дезавуюва́тимемо, дезавуюва́тимем |
| 2 особа | дезавуюва́тимеш | дезавуюва́тимете |
| 3 особа | дезавуюва́тиме | дезавуюва́тимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ (МАЙБУТНІЙ) ЧАС |
| 1 особа | дезавую́ю | дезавую́ємо, дезавую́єм |
| 2 особа | дезавую́єш | дезавую́єте |
| 3 особа | дезавую́є | дезавую́ють |
| Активний дієприкметник |
|
| Дієприслівник |
| дезавую́ючи |
| МИНУЛИЙ ЧАС |
| чол. р. | дезавуюва́в | дезавуюва́ли |
| жін. р. | дезавуюва́ла |
| сер. р. | дезавуюва́ло |
| Активний дієприкметник |
|
| Пасивний дієприкметник |
| дезавуйо́ваний |
| Безособова форма |
| дезавуйо́вано |
| Дієприслівник |
| дезавуюва́вши |