| декодо́ваний – дієприкметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | декодо́ваний | декодо́вана | декодо́ване | декодо́вані |
| родовий | декодо́ваного | декодо́ваної | декодо́ваного | декодо́ваних |
| давальний | декодо́ваному | декодо́ваній | декодо́ваному | декодо́ваним |
| знахідний | декодо́ваний | декодо́вану | декодо́ване | декодо́вані |
| орудний | декодо́ваним | декодо́ваною | декодо́ваним | декодо́ваними |
| місцевий | на/у декодо́ваному, декодо́ванім | на/у декодо́ваній | на/у декодо́ваному, декодо́ванім | на/у декодо́ваних |