| доконе́чний – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | доконе́чний | доконе́чна | доконе́чне | доконе́чні |
| родовий | доконе́чного | доконе́чної | доконе́чного | доконе́чних |
| давальний | доконе́чному | доконе́чній | доконе́чному | доконе́чним |
| знахідний | доконе́чний | доконе́чну | доконе́чне | доконе́чні |
| орудний | доконе́чним | доконе́чною | доконе́чним | доконе́чними |
| місцевий | на/у доконе́чному, доконе́чнім | на/у доконе́чній | на/у доконе́чному, доконе́чнім | на/у доконе́чних |