>
| еякулюва́ти – дієслово недоконаного і доконаного виду | ||
| Інфінітив | еякулюва́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | еякулю́ймо | |
| 2 особа | еякулю́й | еякулю́йте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | еякулюва́тиму | еякулюва́тимемо, еякулюва́тимем |
| 2 особа | еякулюва́тимеш | еякулюва́тимете |
| 3 особа | еякулюва́тиме | еякулюва́тимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ (МАЙБУТНІЙ) ЧАС | ||
| 1 особа | еякулю́ю | еякулю́ємо, еякулю́єм |
| 2 особа | еякулю́єш | еякулю́єте |
| 3 особа | еякулю́є | еякулю́ють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| еякулю́ючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | еякулюва́в | еякулюва́ли |
| жін. р. | еякулюва́ла | |
| сер. р. | еякулюва́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| еякулюва́вши | ||