>
еякулюва́ти – дієслово недоконаного і доконаного виду | ||
Інфінітив | еякулюва́ти | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | еякулю́ймо | |
2 особа | еякулю́й | еякулю́йте |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | еякулюва́тиму | еякулюва́тимемо, еякулюва́тимем |
2 особа | еякулюва́тимеш | еякулюва́тимете |
3 особа | еякулюва́тиме | еякулюва́тимуть |
ТЕПЕРІШНІЙ (МАЙБУТНІЙ) ЧАС | ||
1 особа | еякулю́ю | еякулю́ємо, еякулю́єм |
2 особа | еякулю́єш | еякулю́єте |
3 особа | еякулю́є | еякулю́ють |
Активний дієприкметник | ||
Дієприслівник | ||
еякулю́ючи | ||
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол. р. | еякулюва́в | еякулюва́ли |
жін. р. | еякулюва́ла | |
сер. р. | еякулюва́ло | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
Безособова форма | ||
Дієприслівник | ||
еякулюва́вши |