| перекури́ти1 – дієслово доконаного виду | ||
| (покурити недовго) | ||
| Інфінітив | перекури́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | перекурі́мо, перекурі́м | |
| 2 особа | перекури́ | перекурі́ть |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | перекурю́ | переку́римо, переку́рим |
| 2 особа | переку́риш | переку́рите |
| 3 особа | переку́рить | переку́рять |
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол.р. | перекури́в | перекури́ли |
| жін.р. | перекури́ла | |
| сер.р. | перекури́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| перекури́вши | ||