позивни́й – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | позивни́й | позивна́ | позивне́ | позивні́ |
родовий | позивно́го | позивно́ї | позивно́го | позивни́х |
давальний | позивно́му | позивні́й | позивно́му | позивни́м |
знахідний | позивни́й | позивну́ | позивне́ | позивні́ |
орудний | позивни́м | позивно́ю | позивни́м | позивни́ми |
місцевий | на/у позивно́му, позивні́м | на/у позивні́й | на/у позивно́му, позивні́м | на/у позивни́х |