| покори́ти1 – дієслово доконаного виду | ||
| (завоювати) | ||
| Інфінітив | покори́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | покорі́мо, покорі́м | |
| 2 особа | покори́ | покорі́ть |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | покорю́ | поко́римо, поко́рим |
| 2 особа | поко́риш | поко́рите |
| 3 особа | поко́рить | поко́рять |
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол.р. | покори́в | покори́ли |
| жін.р. | покори́ла | |
| сер.р. | покори́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| поко́рений | ||
| Безособова форма | ||
| поко́рено | ||
| Дієприслівник | ||
| покори́вши | ||