| при́зрий – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | при́зрий | при́зра | при́зре | при́зрі |
| родовий | при́зрого | при́зрої | при́зрого | при́зрих |
| давальний | при́зрому | при́зрій | при́зрому | при́зрим |
| знахідний | при́зрий, при́зрого | при́зру | при́зре | при́зрі, при́зрих |
| орудний | при́зрим | при́зрою | при́зрим | при́зрими |
| місцевий | на/у при́зрому, при́зрім | на/у при́зрій | на/у при́зрому, при́зрім | на/у при́зрих |