сичу́жний – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | сичу́жний | сичу́жна | сичу́жне | сичу́жні |
родовий | сичу́жного | сичу́жної | сичу́жного | сичу́жних |
давальний | сичу́жному | сичу́жній | сичу́жному | сичу́жним |
знахідний | сичу́жний | сичу́жну | сичу́жне | сичу́жні |
орудний | сичу́жним | сичу́жною | сичу́жним | сичу́жними |
місцевий | на/у сичу́жному, сичу́жнім | на/у сичу́жній | на/у сичу́жному, сичу́жнім | на/у сичу́жних |