сургу́чний – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | сургу́чний | сургу́чна | сургу́чне | сургу́чні |
родовий | сургу́чного | сургу́чної | сургу́чного | сургу́чних |
давальний | сургу́чному | сургу́чній | сургу́чному | сургу́чним |
знахідний | сургу́чний | сургу́чну | сургу́чне | сургу́чні |
орудний | сургу́чним | сургу́чною | сургу́чним | сургу́чними |
місцевий | на/у сургу́чному, сургу́чнім | на/у сургу́чній | на/у сургу́чному, сургу́чнім | на/у сургу́чних |