| сухору́кий – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | сухору́кий | сухору́ка | сухору́ке | сухору́кі |
| родовий | сухору́кого | сухору́кої | сухору́кого | сухору́ких |
| давальний | сухору́кому | сухору́кій | сухору́кому | сухору́ким |
| знахідний | сухору́кий, сухору́кого | сухору́ку | сухору́ке | сухору́кі, сухору́ких |
| орудний | сухору́ким | сухору́кою | сухору́ким | сухору́кими |
| місцевий | на/у сухору́кому, сухору́кім | на/у сухору́кій | на/у сухору́кому, сухору́кім | на/у сухору́ких |