| утлума́чити – дієслово доконаного виду | ||
| Інфінітив | утлума́чити | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | утлума́чмо | |
| 2 особа | утлума́ч | утлума́чте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | утлума́чу | утлума́чимо, утлума́чим |
| 2 особа | утлума́чиш | утлума́чите |
| 3 особа | утлума́чить | утлума́чать |
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол.р. | утлума́чив | утлума́чили |
| жін.р. | утлума́чила | |
| сер.р. | утлума́чило | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| утлума́чений | ||
| Безособова форма | ||
| утлума́чено | ||
| Дієприслівник | ||
| утлума́чивши | ||