| давки́й – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | давки́й | давка́ | давке́ | давкі́ |
| родовий | давко́го | давко́ї | давко́го | давки́х |
| давальний | давко́му | давкі́й | давко́му | давки́м |
| знахідний | давки́й, давко́го | давку́ | давке́ | давкі́, давки́х |
| орудний | давки́м | давко́ю | давки́м | давки́ми |
| місцевий | на/у давко́му, давкі́м | на/у давкі́й | на/у давко́му, давкі́м | на/у давки́х |
| [розм.] | ||||