| жебра́чий – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | жебра́чий | жебра́ча | жебра́че | жебра́чі |
| родовий | жебра́чого | жебра́чої | жебра́чого | жебра́чих |
| давальний | жебра́чому | жебра́чій | жебра́чому | жебра́чим |
| знахідний | жебра́чий, жебра́чого | жебра́чу | жебра́че | жебра́чі, жебра́чих |
| орудний | жебра́чим | жебра́чою | жебра́чим | жебра́чими |
| місцевий | на/у жебра́чому, жебра́чім | на/у жебра́чій | на/у жебра́чому, жебра́чім | на/у жебра́чих |
| [рідко] | ||||