| ко́пний – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | ко́пний | ко́пна | ко́пне | ко́пні |
| родовий | ко́пного | ко́пної | ко́пного | ко́пних |
| давальний | ко́пному | ко́пній | ко́пному | ко́пним |
| знахідний | ко́пний | ко́пну | ко́пне | ко́пні |
| орудний | ко́пним | ко́пною | ко́пним | ко́пними |
| місцевий | на/у ко́пному, ко́пнім | на/у ко́пній | на/у ко́пному, ко́пнім | на/у ко́пних |
| [розм.] | ||||