паху́чий – прикметник | ||||
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | паху́чий | паху́ча | паху́че | паху́чі |
родовий | паху́чого | паху́чої | паху́чого | паху́чих |
давальний | паху́чому | паху́чій | паху́чому | паху́чим |
знахідний | паху́чий, паху́чого | паху́чу | паху́че | паху́чі, паху́чих |
орудний | паху́чим | паху́чою | паху́чим | паху́чими |
місцевий | на/у паху́чому, паху́чім | на/у паху́чій | на/у паху́чому, паху́чім | на/у паху́чих |