| пе́щений1 – дієприкметник | ||||
| (від: ‘пестити’) | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | пе́щений | пе́щена | пе́щене | пе́щені |
| родовий | пе́щеного | пе́щеної | пе́щеного | пе́щених |
| давальний | пе́щеному | пе́щеній | пе́щеному | пе́щеним |
| знахідний | пе́щений, пе́щеного | пе́щену | пе́щене | пе́щені, пе́щених |
| орудний | пе́щеним | пе́щеною | пе́щеним | пе́щеними |
| місцевий | на/у пе́щеному, пе́щенім | на/у пе́щеній | на/у пе́щеному, пе́щенім | на/у пе́щених |