| по́братий – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | по́братий | по́брата | по́брате | по́браті |
| родовий | по́братого | по́братої | по́братого | по́братих |
| давальний | по́братому | по́братій | по́братому | по́братим |
| знахідний | по́братий, по́братого | по́брату | по́брате | по́браті, по́братих |
| орудний | по́братим | по́братою | по́братим | по́братими |
| місцевий | на/у по́братому, по́братім | на/у по́братій | на/у по́братому, по́братім | на/у по́братих |