| повби́ваний1 – дієприкметник | ||||
| (загнаний – про багато чогось) | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | повби́ваний | повби́вана | повби́ване | повби́вані |
| родовий | повби́ваного | повби́ваної | повби́ваного | повби́ваних |
| давальний | повби́ваному | повби́ваній | повби́ваному | повби́ваним |
| знахідний | повби́ваний, повби́ваного | повби́вану | повби́ване | повби́вані, повби́ваних |
| орудний | повби́ваним | повби́ваною | повби́ваним | повби́ваними |
| місцевий | на/у повби́ваному, повби́ванім | на/у повби́ваній | на/у повби́ваному, повби́ванім | на/у повби́ваних |