| | | | |
| позатя́гуваний – дієприкметник | | | | |
| | | | |
| | | | |
| | | | |
| відмінок | однина | множина |
| чол. р. | жін. р. | сер. р. |
| називний | позатя́гуваний | позатя́гувана | позатя́гуване | позатя́гувані |
| родовий | позатя́гуваного | позатя́гуваної | позатя́гуваного | позатя́гуваних |
| давальний | позатя́гуваному | позатя́гуваній | позатя́гуваному | позатя́гуваним |
| знахідний | позатя́гуваний, позатя́гуваного | позатя́гувану | позатя́гуване | позатя́гувані, позатя́гуваних |
| орудний | позатя́гуваним | позатя́гуваною | позатя́гуваним | позатя́гуваними |
| місцевий | на/у позатя́гуваному, позатя́гуванім | на/у позатя́гуваній | на/у позатя́гуваному, позатя́гуванім | на/у позатя́гуваних |