| пра́влячий – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | пра́влячий | пра́вляча | пра́вляче | пра́влячі |
| родовий | пра́влячого | пра́влячої | пра́влячого | пра́влячих |
| давальний | пра́влячому | пра́влячій | пра́влячому | пра́влячим |
| знахідний | пра́влячий, пра́влячого | пра́влячу | пра́вляче | пра́влячі, пра́влячих |
| орудний | пра́влячим | пра́влячою | пра́влячим | пра́влячими |
| місцевий | на/у пра́влячому, пра́влячім | на/у пра́влячій | на/у пра́влячому, пра́влячім | на/у пра́влячих |