| прюне́левий – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | прюне́левий | прюне́лева | прюне́леве | прюне́леві |
| родовий | прюне́левого | прюне́левої | прюне́левого | прюне́левих |
| давальний | прюне́левому | прюне́левій | прюне́левому | прюне́левим |
| знахідний | прюне́левий | прюне́леву | прюне́леве | прюне́леві |
| орудний | прюне́левим | прюне́левою | прюне́левим | прюне́левими |
| місцевий | на/у прюне́левому, прюне́левім | на/у прюне́левій | на/у прюне́левому, прюне́левім | на/у прюне́левих |
| [рідко] | ||||