| ре́паний1 – прикметник | ||||
| (який потріскався) | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | ре́паний | ре́пана | ре́пане | ре́пані |
| родовий | ре́паного | ре́паної | ре́паного | ре́паних |
| давальний | ре́паному | ре́паній | ре́паному | ре́паним |
| знахідний | ре́паний | ре́пану | ре́пане | ре́пані |
| орудний | ре́паним | ре́паною | ре́паним | ре́паними |
| місцевий | на/у ре́паному, ре́панім | на/у ре́паній | на/у ре́паному, ре́панім | на/у ре́паних |
| [розм.] | ||||