| умудри́ти – дієслово доконаного виду | ||
| Інфінітив | умудри́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | умудрі́мо, умудрі́м | |
| 2 особа | умудри́ | умудрі́ть |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | умудрю́ | умудримо́, умудри́м |
| 2 особа | умудри́ш | умудрите́ |
| 3 особа | умудри́ть | умудря́ть |
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол.р. | умудри́в | умудри́ли |
| жін.р. | умудри́ла | |
| сер.р. | умудри́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| умудри́вши | ||