| гуду́чий – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | гуду́чий | гуду́ча | гуду́че | гуду́чі |
| родовий | гуду́чого | гуду́чої | гуду́чого | гуду́чих |
| давальний | гуду́чому | гуду́чій | гуду́чому | гуду́чим |
| знахідний | гуду́чий, гуду́чого | гуду́чу | гуду́че | гуду́чі, гуду́чих |
| орудний | гуду́чим | гуду́чою | гуду́чим | гуду́чими |
| місцевий | на/у гуду́чому, гуду́чім | на/у гуду́чій | на/у гуду́чому, гуду́чім | на/у гуду́чих |