>
| емалюва́ти – дієслово недоконаного виду | ||
| Інфінітив | емалюва́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | емалю́ймо | |
| 2 особа | емалю́й | емалю́йте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | емалюва́тиму | емалюва́тимемо, емалюва́тимем |
| 2 особа | емалюва́тимеш | емалюва́тимете |
| 3 особа | емалюва́тиме | емалюва́тимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | емалю́ю | емалю́ємо, емалю́єм |
| 2 особа | емалю́єш | емалю́єте |
| 3 особа | емалю́є | емалю́ють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| емалю́ючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | емалюва́в | емалюва́ли |
| жін. р. | емалюва́ла | |
| сер. р. | емалюва́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| емальо́ваний | ||
| Безособова форма | ||
| емальо́вано | ||
| Дієприслівник | ||
| емалюва́вши | ||