| куми́сний – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | куми́сний | куми́сна | куми́сне | куми́сні |
| родовий | куми́сного | куми́сної | куми́сного | куми́сних |
| давальний | куми́сному | куми́сній | куми́сному | куми́сним |
| знахідний | куми́сний | куми́сну | куми́сне | куми́сні |
| орудний | куми́сним | куми́сною | куми́сним | куми́сними |
| місцевий | на/у куми́сному, куми́снім | на/у куми́сній | на/у куми́сному, куми́снім | на/у куми́сних |