| патла́тий – прикметник | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | патла́тий | патла́та | патла́те | патла́ті |
| родовий | патла́того | патла́тої | патла́того | патла́тих |
| давальний | патла́тому | патла́тій | патла́тому | патла́тим |
| знахідний | патла́тий, патла́того | патла́ту | патла́те | патла́ті, патла́тих |
| орудний | патла́тим | патла́тою | патла́тим | патла́тими |
| місцевий | на/у патла́тому, патла́тім | на/у патла́тій | на/у патла́тому, патла́тім | на/у патла́тих |
| [розм.] | ||||