| перебу́лий1 – прикметник | ||||
| (від: ‘перебути’) | ||||
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | перебу́лий | перебу́ла | перебу́ле | перебу́лі |
| родовий | перебу́лого | перебу́лої | перебу́лого | перебу́лих |
| давальний | перебу́лому | перебу́лій | перебу́лому | перебу́лим |
| знахідний | перебу́лий | перебу́лу | перебу́ле | перебу́лі |
| орудний | перебу́лим | перебу́лою | перебу́лим | перебу́лими |
| місцевий | на/у перебу́лому, перебу́лім | на/у перебу́лій | на/у перебу́лому, перебу́лім | на/у перебу́лих |