полюби́ти – дієслово доконаного виду | ||
Інфінітив | полюби́ти | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | полюбі́мо, полюбі́м | |
2 особа | полюби́ | полюбі́ть |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | полюблю́ | полю́бимо, полю́бим |
2 особа | полю́биш | полю́бите |
3 особа | полю́бить | полю́блять |
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол.р. | полюби́в | полюби́ли |
жін.р. | полюби́ла | |
сер.р. | полюби́ло | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
Безособова форма | ||
Дієприслівник | ||
полюби́вши |